„Još uvek nije kasno da se predomislimo, četvrtak je, uz malo sreće možda i uhvatimo pohovani kačkavalj u menzi. Šta ti misliš?“, rekla sam nesigurno nadajući se podršci.
-„Da, a i nisam još uvek prešla pitanja za onaj kolokvijum, možda bi bilo pametnije da se vratimo.“ zaključila je moja kolegenica sa fakulteta dok smo stajale ispred hotela Jugoslavija premišljajući se da li ćemo otići na naš prvi trening…. Četiri meseca kasnije uhvatila sam sebe kako očajnički pokušavam da uguram patike za trčanje u kofer jer ne bih želela da slučajno ispadnem iz forme dok sam na moru.
Svest ljudi o dobrobiti fizičke aktivnosti jeste na mnogo većem nivou nego li prethodnih godina i svakog dana raste, što jeste super, ali ja se nikako ne mogu otrgnuti od osećaja da sa porastom svesti raste i broj izgovora kojim pokušavamo da opravdamo sebe i vešto je izbegavamo. Jedan od najčešćih izgovora među studentima, koje sam priznajem i sama mnogo puta izgovorila, jeste: „Da, da, trčanje je super ali znaš nemam baš sada vremena, bliži se ispit/kolokvijum, a povrh svega sve to košta, a znaš kako je kada si student“.
Realnost je međutim potpuno drugačija. Da, jesmo u tesnacu sa vremenom ali iz ličnog iskustva tvrdim da čak i u periodu ispita možeš odvojiti sat vremena za trening i ne samo da ćeš se osećati bolje iz razloga što radiš nešto dobro za svoje telo, već ćeš uživati u druženju sa ostalim trkačima i gotovo sigurno povećati nivo energije i biti spreman za napad na to najteže ispitno pitanje. Što se tiče novca, članarina je zaista simbolična, par zalazaka Sunca na zidinama Kalemegdana umesto odlaska na kafu u nekom zagušljivom kafiću i već si je skupio. Mislila sam da je mit priča da među trkačima vlada neka čudna energija i solidanost, nisam sigurna ni kako bih je opisala ali definitivno je prisutna i već nakon par treninga svi ti ljudi koje su ti bili potpuni stranci postanu tvoja najveća podrška i najvatreniji navijači tako da jedva dočekaš subotu kada ćeš rashlađivati noge u Savi slušajući šta im se desilo pre koji dan. Danas, nakon par stotina istrčaniih kilometara, 2 medalje, puno novih prijatelja, mnogo šala na račun dveju Anđela koje studiraju isti fakultet i uvek kasne, u jeku priprema za prvi polumaraton uz osmeh se prisećam situacije s početka i ne želim ni da razmišljam šta bi se dešavalo da smo ipak odabrale pohovani kačkavalj i dobro poznati miris menze.
