Ovo je već peta godina kako se rekreativno bavim trčanjem, a u klubu sam oko godinu i po. Došla sam posle višemesečnog ubeđivanja (da ne kazem smaranja) od strane moje sestre. Krenule smo zajedno da trčimo još dok smo studirale kad god bismo našle slobodno vreme. Istrčale smo par manjih trka na 5km i skoro uvek imale slično vreme. Međutim, nakon što se ona pridružila klubu ostavljala me je na trkama i po 5 minuta iza sebe. Koliko god sam se trudila i “trenirala” nisam primetila da napredujem tako brzo kao ona. Ali nije to razlog zbog koga sam došla u klub…

Dobro, nije to JEDINI razlog zbog koga sam došla u klub Razlog su upravo Capital-ci, to jest trkači koji su tada, a i sada, deo Capital Crew-a:

Capital-ci su četvrtkom na Zemunskom keju, mestu gde sam i ja često sama trčala. Neretko se dešavalo da se sretnemo, to jest mimoiđemo na keju. Prvi put kada se to desilo, moja sestra je viknula: “Idemo Jexa!” Svakog sledećeg četvrtka začula se ista podrška, ali od cele grupe od oko 50ak trkača, od kojih sam tada znala samo sestru. U trenucima kada sam bila na korak da stanem, kad je bilo najteže, prođu oni i daju mi novu snagu. To je pravi razlog što sam došla u klub – podrška i energija koju ti daje baš svaki trkač iz kluba.

Sada trčimo porodično u Capitalu jer sam, naravno, morala i muža da ubedim da krene sa mnom. Što on u početku nikako nije prihvatao, jer mu, kao bivšem fudbaleru, nije imalo smisla da trči ako to nije za loptom. Međutim, zahvaljujući kreativnim Sitarevim treninzima, došao je do izražaja njegov fudbalerski gen.